Жица за компензацију термопарова је кључна компонента која повезује термоелементе и мерне инструменте. Његова основна функција је да продужи хладни крај термоелемента до температурно стабилног окружења и компензује грешке мерења узроковане променама температуре на хладном крају. Исправан избор је основа за обезбеђивање тачности, поузданости и стабилности целог система мерења температуре. Неправилан избор може унети додатне грешке и чак довести до неуспеха мерења. Следи водич за избор заснован на основним елементима.
1. Поклапање бројева одељења: први принцип селекције
Избор компензационих жица мора тачно одговарати ознакама на скали повезаних термопарова. Ово је најосновнија и лако занемарена тачка. Уобичајене ознаке за калибрацију термопарова као што су К-тип, С-тип итд. имају одговарајуће моделе компензационих жица (обично почињу словом Ц, као што су К, СЦ, итд.). Термопарови са различитим ознакама поделе имају знатно различите термоелектричне карактеристике (однос између термоелектричног потенцијала и температуре). Коришћење неусклађених компензационих жица је еквивалентно увођењу нових и неисправних термоелектричних материјала у коло, што ће резултирати непоправљивим системским одступањима. Због тога је пре набавке и изградње потребно прво потврдити тачан број поделе термоелемента.
2. Избор нивоа тачности: по потреби
Жице за компензацију се обично деле на прецизне (обично означене као "граде") и обичне на основу њихових термоелектричних карактеристика. Жице прецизне класе имају мање толеранције и погодне су за лабораторије, метролошку калибрацију или критичне контролне тачке процеса које захтевају високу тачност мерења. Обичан ниво може задовољити потребе рутинског праћења већине индустријских процеса. Приликом избора, треба направити равнотежу на основу укупних захтева за тачност мерног система, важности контроле процеса и буџета трошкова. У-преносима на велике удаљености или ситуацијама осетљивим на мале температурне разлике, препоручује се да се да приоритет коришћењу производа прецизног квалитета како би се смањиле кумулативне грешке.
3. Разматрања животне средине: Одредите структуру и омотач жице
Радно окружење компензационих жица директно утиче на њихов радни век и квалитет сигнала, а структуру језгра и материјал спољашњег омотача проводника треба изабрати у складу са стварном ситуацијом.
Температурни опсег: Сама компензациона жица има дозвољени опсег радне температуре, који се обично дели на употребу отпорне на топлоту (као што је -40 степени до+200 степени и више) и општу употребу (као што је -20 степени до+70 степени). Неопходно је осигурати да температура околине дуж путање полагања жице (посебно у близини извора топлоте) буде унутар номиналног опсега, иначе ће изолациони слој брзо старити и термоелектричне карактеристике ће се померити.
Механичко и хемијско окружење: За ситуације које захтевају често кретање и савијање (као што је повезивање мобилних уређаја), требало би да се изаберу вишежилни танки проводници за бољу флексибилност. У срединама где могу постојати уљне мрље, влага, хемијски корозивни гасови или потреба за спољашњом уградњом, потребно је одабрати материјале за плашт са одговарајућим карактеристикама, као што су отпорност на уље, отпорност на ватру, водонепропусност и УВ отпорност (за суви ПВЦ, флуоропластику и друге материјале омотача бирати према њиховим карактеристикама), како би се обезбедила физичка и хемијска заштита. Захтеви за заштиту: У индустријским локацијама са јаким електромагнетним сметњама (као што су претварачи близу фреквенције и мотори велике-снаге), да би се сузбиле сметње заједничког режима и обезбедио квалитет преноса слабих термоелектричних сигнала, треба изабрати компензационе жице са металним плетеним заштитним слојевима, а заштитни слој на крају инструмента треба да буде добро уземљен.
4. Дужина и пречник жице: смањити слабљење сигнала и пад притиска
Отпор жице се повећава са дужином, а превелики отпор петље може имати благи утицај на мерење одређених инструмената, посебно инструмената са покретним завојницама старог стила. Под претпоставком да се задовољи раздаљина ожичења, дужина жице не би требало да буде предугачка, а требало би да постоји одговарајућа маргина да се избегне повлачење. Обично постоје стандардне спецификације за пречник жице. Када се преноси на велике удаљености (као што је преко 50 метара), може се размотрити одабир производа са нешто већим пречником жице како би се смањио отпор линије. Укратко, избор жице за компензацију термопарова је систематски процес усклађивања. Исправни кораци би требало да буду: прво, закључајте индексни број термоелемента, затим изаберите ниво у складу са захтевима за тачност мерења, одредите структуру жице и тип омотача на основу стварног окружења полагања и на крају потврдите дужину и пречник жице на основу удаљености преноса. Само праћењем овог процеса може се конструисати прецизан, стабилан и издржљив круг за мерење температуре.
